Prelazak u viši razred gimnazije

1 Primena

1.1 Dvanaestogodišnji školski sistem obuhvata 4 godine osnovne škole (primarni nivo), niže razrede gimnazije 5―9 (Sekundarni nivo I/Sek I), a u drugim oblicima školskog sistema 5―10. razred. U gimnaziji 10. razred je uvodna faza u više razrede gimnazije (Sekundarstufe II/Sek II), dok se u drugim oblicima školskog sistema 10. razred uračunava u Sek I. Prelazak iz drugih oblika školskog sistema u Sek II moguć je samo u slučaju da se dete kvalifikuje i tako bude primljeno u uvodnu fazu.

1.2 Uvodna faza nižih razreda gimnazije (razredi 5 i 6, vidi tačku 8.1―8.4) organizovana je kao orijentacijski nivo za dalje školovanje i završava se sednicom za prelaz u viši razred.

1.3 Iz svedočanstava nižih razreda gimnazije, koji prethode orijentacijskom nivou za dalje školovanje, jasno treba da se raspoznaje oblik školovanja („Hauptschule“ ― „Glavna škola“, „Realschule“ ― „Realka“, „Gymnasium“ ― „Gimnazija“).

2 Opšta načela

2.1 Prelazak odn. neprelazak nekog učenika u viši razred je pedagoška mera koja treba da uskladi lični razvoj u učenju i školski obrazovni tok učenika sa zahtevima za učinkom koji se u skladu sa nastavnim planom postavljaju za dati uzrast. Odluka o prelasku u naredni razred treba da obezbedi osnovu za napredak u učenju u tom višem razredu, kako za pojedinačnog učenika tako i za ceo razred.

Prelazak u viši razred „na probni period“ protivreči ovom načelu.

Klasifikacija „na probni period“ može se uraditi u izuzetnim slučajevima na period od tri meseca. Po isteku ovog roka veće nastavnika dotičnog odeljenja odlučuje o konačnoj klasifikaciji.

2.2 Odluka o prelasku u viši razred donosi se na osnovu uspeha koji učenik postigne u celoj školskoj godini, a uzimajući u obzir u odgovarajućoj meri i razvoj u učenju. Pri odlučivanju o prelasku u viši razred uzimaju se u obzir ocene iz svih nastavnih predmeta, kao i ukupan razvoj učenika kao ličnosti. Za ocenjivanje uspeha učenika načelno su svi predmeti od značaja, čak i oni kojih više nema u nastavnom planu ili koji naredne godine neće biti obavezni.

Predmeti koji se predaju samo u jednom polugodištu relevantni su za prelazak u viši razred i na svedočanstvu se označavaju kao takvi (npr. „Muzičko – dobar, 1. polugodište“).

2.3 Datum prelaska u viši razred je dan kada se dodeljuju svedočanstva. Na svedočanstvu na kraju školske godine taj datum stoji kao datum izdavanja svedočanstva.

3 Načela postupanja

3.1 O prelasku svakog pojedinačnog učenika u viši razred odlučuje na kraju školske godine nastavičko veće, i to sa direktorom škole ili nekim od strane njega ovlašćenim zamenikom kao predsedavajućim.

3.2 Predmetni nastavnici blagovremeno, pre sednice, zaključuju ocenu iz svog predmeta. Ona je rezultat stručno-pedagoške ukupne evaluacije školske godine i ne oslanja se samo na rezultate sa pismenih zadataka, nego u primerenom odnosu mora da uzme u obzir uspeh iz redovne nastave i kvalitet usmenih izlaganja, kao i drugi uspeh u učenju. Vrednovanje pojedinačnih rezultata/učinaka utvrđuje za svaki predmet veće predmetnih nastavnika..

3.3 Na sednici veća koje odlučuje o prelasku učenika u naredni razred pravo glasa imaju svi nastavnici koji su predavali učeniku. U slučaju glasanja odlučuje prosta većina glasova (izuzetak: popravni ispit; vidi tačka 5). Kod izjednačenog broja glasova odlučuje direktor škole (odnosno njegov zamenik); uzdržanost od glasanja nije dozvoljena.

3.4 Rezultate sa sednica na kojima se odlučuje o svedočanstvima i prelasku u više razrede treba protokolirati. Prelazak u viši razred sa „usklađivanjem“ („Versetzung mit Ausgleich“) takođe se u protokolu mora navesti.

U vezi sa odlukom o neprelasku u viši razred mora postojati posebno objašnjenje u zapisniku sednice veća koje odlučuje o prelasku deteta u viši razred.

3.5 Predmetni nastavnik mora obrazložiti skokove u ocenama za više od jedne ocene. To obrazloženje se unosi u zapisnik sa sednice veća koje odlučuje o prelasku deteta u viši razred.

3.6 Ukoliko je prelazak u viši razred ugrožen, staratelj se blagovremeno, a najkasnije šest nedelja pre kraja školske godine, pismenim putem obaveštava o tome, sa naznakom predmeta u kojima u datom trenutku ocene nisu zadovoljavajuće. Ukoliko obaveštenje nije uručeno, to ne utiče na odluku o prelasku u viši razred.

3.7 Razredne starešine u gimnaziji osam nedelja pre kraja školske godine prijavljuju direktoru škole sve učenike kojimaprelazak u viši razred može biti ugrožen. Ukoliko u ovim razredima predaje više nastavnika, oni u ovom trenutku obaveštavaju razrednog starešinu o uspehu učenika.

4. Načela za donošenje odluka o prelasku u viši razred

4.1 Uslov za prelazak u viši razred je dovoljan ili bolji uspeh u svim predmetim.

4.2 Osim toga, učenik prelazi u viši razred ukoliko:

a) ) iz najviše jednog predmeta iz grupe nemački jezik, matematika, 1. strani jezik, 2. strani jezik ima ocenu „slab“ (5), a ta ocena se izjednači sa jednom najmanje dobrom (3) ocenom iz nekog drugog predmeta iz ove grupe ili

b) ukoliko je uspeh iz najviše jednog od ostalih predmeta „dovoljan“ (4), a ocena „slab“ se izjednači sa najmanje jednom ocenom „dobar“ iz nekog drugog predmeta sem muzičkog, likovnog i fizičkog vaspitanja ili

c) ukoliko iz jednog od predmeta nemački jezik, matematika, 1. i 2. strani jezik, kao i iz još jednog od ostalih predmeta učenik ima ocenu 5„, a svedočanstvo sadrži ukupno najmanje tri ocene „dobar“, od kojih je jedna iz predmeta nemački jezik, matematika, 1. i 2. strani jezik. U tom slučaju, za izjednačavanje ocena može da se iskoristi najviše jedna ocena „dobar“ iz muzičkog, likovnog ili fizičkog vaspitanja ili

d) iz dva od ostalih predmeta ima ocenu „slab“ (5), ali se te ocene izjednače sa najmanje tri ocene „dobar“ (3), pri čemu samo jedna može da bude iz muzičkog, likovnog ili fizičkog.

4.3 Ocena „nedovoljan“ (6) iz nekog od ostalih predmeta za izjednačavanje zahteva najmanje tri ocene „dobar“ (3), od kojih jedna mora biti iz predmeta nemački jezik, matematika, 1. ili 2. strani jezik. Iz predmeta: muzičko, likovno i fizičko za izjednačavanje može se koristiti samo jedna ocena „dobar“(3).

4.4 Ocena „nedovoljan“ (6) iz jednog od predmeta nemački jezik, matematika, 1. i 2. strani jezik isključuje prelazak u viši razred. Izjednačavanje nije moguće.

4.5 Predmeti iz kojih se nastava odvija jedanput nedeljno ne mogu biti korišćeni za izjednačavanje ocena..

4.6 Prelazak u viši razred je takođe isključen ukoliko učenik iz više od dva predmeta ima ocenu „slab“ (5) ili iz jednog ocenu „slab“ (5), a iz drugog „nedovoljan“ (6) ili iz dva ili više predmeta ocenu „nedovoljan“ (6).

4.7 U slučaju prelaska učenika sa jednog tipa škole u drugi važe pravila odgovarajućeg tipa škole. Dalje informacije u vezi sa ovim nalaze se pod tačkom „Diplome“ (odn. „Odluke o daljem toku školovanja“).

4.8 U izuzetnim slučajevima učenik može da pređe u viši razred, iako zahtevi za prelazak nisu ispunjeni, iz razloga koji ne zavise od učenika, ali se na osnovu kapaciteta i ukupnog razvoja učenika može očekivati uspešna saradnja u predstojećem razredu. Za odluku o prelasku neophodno je dobiti jednoglasnu odluku Veća koje odlučuje o prelasku. Detaljno obrazloženje mora biti zabeleženo u protokolu. Prelazak u viši razred u skladu sa rečenicom 1 isključen je ukoliko sa sobom povlači dodelu diplome ili određenih prava.

5. Naknadni prelazak na osnovu popravnog ispita

5.1 Učenicima od 6. do 9. razreda koji zbog ocene „slab“ (5) nisu prešli u viši razred veće koje odlučuje o prelasku može ponuditi polaganje popravnog ispita na početku nove školske godine, ukoliko na taj način uslovi za prelazak mogu biti ispunjeni. Na popravnom ispitu učenik mora da dokaže da je nadoknadio nedostatke u znanju i da je u stanju da u višem razredu uspešno učestvuje u nastavi iz tog predmeta..

5.2 Popravni ispit dolazi u obzir samo ukoliko do loše ocene iz datog predmeta nije došlo zbog manjka zalaganja ili truda.

5.3 Za odluku o prelasku u viši razred/odluku o popravnom ispitu, neophodno je na sednici o prelasku u viši razred imati dvotrećinsku većinu glasova (suzdržani glasovi nisu dozvoljeni). Detaljno obrazloženje mora biti uneto u protokol.

5.4 Prelaz nekog učenika u viši razred nakon položenog popravnog ispita mora se uneti u svedočanstvo.

5.5 U razredima 6 do 9 moguće je samo jednom odobriti popravni ispit pod gore navedenim uslovima.

6. Predmeti koji se ne mogu oceniti

6.1 Ukoliko se uspeh iz nekog predmeta ne može oceniti iz razloga za koje je odgovoran učenik, uspeh se vrednuje kao „nedovoljan“ (6).

6.2 Ukoliko učenik nije odgovoran za izostanak ocena iz nekog predmeta, predmet ostaje bez ocene i ne uzima se u obzir prilikom odlučivanja o prelasku u viši razred. Moraju se poštovati opšti principi u skladu sa tačkom 2.1n.

7. Ponavljanje razreda

Za ponavljanje razreda važe sledeći principi:

7.1 Po pravilu jedan razred može samo jedanput da se ponavlja. Razred koji sledi razredu koji je učenik ponavljao, po pravilu se ne sme ponavljati u istom tipu škole. U slučaju ponovnog neprelaska, učenik se iz gimnazije prebacuje u „Realschule“ (realku) odnosno iz „Realschule“ (realke) u „Hauptschule“ (glavnu školu). O klasifikaciji odlučuje veće nastavnika dotičnog odeljenja.

7.2 Ukoliko učenik nije odgovoran za lošuspeh u ponovljenom razredu, veće koje odlučuje o prelasku može odlučiti da očenik ostane u dotičnom tipu škole.

7.3 Na zahtev staratelja i u skladu sa odlukom direktora, učenik u nižim razredima gimnazije (Sek I) jedom dobrovoljno može ponavljati neki razred.

8. Odrednice za Hauptschule (glavnu školu) i Realschule (realku)/ Odluke o toku školovanja

Kada se pojedini učenici „Hauptschule“ i/ili „Realschule“ već nalaze u dotičnom gimnazijskom odeljenju, prilikom odlučivanja o prelasku u viši razred za te učenike se primenjuju odgovarajući prikladni kriterijumi.

8.1 U 5. razredu neophodna je naročito uska saradnja sa roditeljima učenika, kako bi se obezbedilo blagovremeno obaveštavanje odn. savetovanje o razvoju, uspehu i daljem toku školovanja. Razredni starešina savetuje roditelje.

8.2 Pred kraj 5. razreda veće razrednih starešina sastavlja indivudualne preporuke za dalji tok školovanja.

Niže navedeni kriterijumi služe kao osnova za preporuke za dalji tok školovanja:

uspeh i razvoj uspeha naročito u glavnim predmetima sa većim brojem nastavnih časova,
jezička sposobnost izražavanja i apstraktnog razmišljanja,
istrajnost i spremnost na ulaganje napora, kako na nastavi tako i kod kuće,
interesovanja i zalaganje u oblasti praktičnih veština u nastavnim ali eventualno i vannastavnim oblastima.

8.3 Ukoliko se preporuka škole razlikuje od želja roditelja u vezi sa daljim tokom školovanja, primenjuje se prvo odluka roditelja. Kod učenika kome je preporučena „glavna škola“ (Hauptschule), u obzir dolazi samo status učenika „realke“ (Realschule). Na kraju 6. razreda komisija za svedočanstva proverava preporuku za dalji tok školovanja i utvrđuje se konačna klasifikacija.

Za decu zemlje domaćina dalje pohađanje Nemačke škole Beograd moguće je samo sa preporukom za nastavak školovanja u gimnaziji.

8.4 Ukoliko učenik nakon orijentacijskog nivoa (od 6. razreda) za dalji tok školovanja više ne odgovara preporuci za gimnaziju, škola može do kraja 9. razreda odrediti promenu toka školovanja, i to po pravilu uvek na kraju školske godine.

8.5 Promena toka školovanja posle 7. i 8. razreda:

U skladu sa principom maksimalne propusnosti u školama sa dvanaestogodišnjim sistemom (Nemačka škola Beograd) nastavnička konferencija može do kraja 8. razreda predložiti promenu toka školovanja, i to po pravilu na kraju školske godine.

Za promenu toka školovanja u smislu prelaska iz „Realschule“ u gimnaziju važe sledeći preduslovi:

prosek ocena od najmanje 3,0 iz obaveznih i izbornih predmeta;
prosek ocena od najmanje 3,0 iz nemačkog, matematike i engleskog;
drugi strani jezik, po pravilu francuski ili srpski, u tom slučaju je obavezan;
srpski jezik tj. jezik zemlje domaćina po pravilu je obavezan predmet.

Za promenu toka školovanja u smislu prelaska iz „Hauptschule“ u „Realschule“ analogno važe iste gore pomenute odredbe, sem što nema 2. stranog jezika.

Diferencijacija i podrška u učenju:

Učenici „Hauptschule“ i „Realschule“, koji su zbog malog broja učenika integrisani u gimnazijska odeljenja, imaju poseban nastavni program (unutrašnja difencijacija), u okviru kog se odgovarajućim merama unapređuje njihov razvoj u učenju.).

8.6 Posle 10. razreda

Nakon položenog završnog ispita u „Realschule“, učenici ili napuštaju školu, ili se kao prebacuju u ponovljen 10 razred gimnazije, ukoliko su dostigli gorepomenute uslove za prebacivanje iz „Realschule“ u gimnaziju:

prosek ocena od najmanje 3,0 iz obaveznih i izbornih predmeta;
prosek ocena od najmanje 3,0 iz nemačkog, matematike i engleskog;
drugi strani jezik, po pravilu francuski, je obavezan;
srpski jezik tj. jezik zemlje domaćina po pravilu je obavezan predmet

9. Trajanje

Diese Versetzungsordnung berücksichtigt die vom Bund-Länder-Ausschuss für schulische Arbeit im Ausland vorgelegten Grundsätze vom 10.12.2003 und wurde im Juni 2005 vom Vorstand der DSB in Kraft gesetzt.

Belgrad den 08.06.2005